Yosh olimlar 3-jild 28-son (2025) · 151–154-betlar

«ЎЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИДА РОБОТ-МАСЛАҲАТЧИЛАРНИНГ ТАРТИБГА СОЛИНИШИ»

Набираева, З.А.

DOI: 10.5281/zenodo.16911080 · Manbada o'qish →

Annotatsiya

Мамлакатимизда сунъий интеллект технологияларини, айниқса робот-маслаҳатчиларни молия соҳасида жорий этиш ва ривожлантириш орқали иқтисодий ўсишни рағбатлантириш ва ижтимоий муаммоларни ечишга интилмоқда. Бироқ, сунъий интеллектни, шу жумладан робот-маслаҳатчилар фаолиятини тартибга солиш учун зарур бўлган замонавий ҳуқуқий база етишмаслиги кўзга ташланади. Мавжуд меъёрий-ҳуқуқий қонунлар сунъий интеллект тизимларининг, айникса машина ўрганиши ва нейрон тармоқлари каби замонавий имкониятларини ҳисобга олмайди ва робот-маслаҳатчилар бозорининг ривожланишига тўсиқ бўлиб туриши мумкин. Шу нуқтаи назардан, муаллиф сунъий интеллект соҳасида, робот-маслаҳатчилар фаолиятида ва уларнинг молия секторида қўлланилишидаги ахлоқий меъёрларни белгиловчи янги махсус қонунчиликни — "Сунъий интеллект тўғрисида"ги қонун, "Робот-маслаҳатчилар фаолияти тўғрисида"ги низом ва тавсия сифатидаги "Ахлоқий меъёрий қоидалар"ни ишлаб чиқиш ва қабул қилишни зарур деб ҳисоблайди.

Metadata manbasi: jurnal OAI-PMH arxivi · Sindex to'liq matnni saqlamaydi, manbaga havola beradi.