Eurasian Journal of Academic Research 2-jild 13-son (2022) · 1420–1422-betlar

ОРОЛ ДЕНГИЗНИНГ ҚУРИШ САБАБЛАРИ, ЕКОЛОГИК ҲОЛАТИ ВА МУАММОЛАРИНИ БАРТАРАФ ЕТИШ УСУЛЛАРИ

Ўринбойев, Исломжон

DOI: 10.5281/zenodo.7491091 · Manbada o'qish → · PDF (manba serverida)

Annotatsiya

Орол денгизи 1960-йилларга қадар дунёдаги енг йирик кўллар қаторида 4-ўринни егаллаб турган. Лекин турли сабаблар, сувдан нотўғри фойдаланиш ва бошқалар сабабли Орол денгизининг сатҳи кескин қисқариб броган. Бунинг натижасида Оролбўйи ҳудудида яшовчи аҳолининг ижтимоий ҳолатига катта салбий таъсир кўрсатди. Хозирги кунда Орол ҳудуди майдонининг ката қисми қуриб, чўл ҳолатига келиб қолган. Натижада қум ва чанг бўронлари кузатилмоқда ва инсонлар саломатлигига салбий таъсир кўрсатмоқда. Муаммони бартараф етиш ва инсонлар ижтимоий муҳитини яхшилаш мақсадида нафақат республика миқёсида балки бутун дунё миқёсида муаммони бартараф етиш бўйича кўплаб самарали ишлар олиб борилмоқда. Буни Президентимизнинг БМТ Бош ассамблеясининг 72-сессиясидаги нутқларида ҳам кўриш мумкин.

Орол денгизи, кўл, Мўйноқ, қуриган туби, Қозоғистон, Aмударё, Сирдарё, яшил қопламалар.

Metadata manbasi: jurnal OAI-PMH arxivi · Sindex to'liq matnni saqlamaydi, manbaga havola beradi.